У оквиру традиционалне књижевне манифестације „Дани Нандора Гиона” у петак, 25. фебруара, у Народној библиотеци Србобран одржана је промоција Гионове књиге „Свирао је и разбојницима”. О књизи су говорили Деже Немет, председник Културног центра „Нандор Гион“, и модератор вечери Милан Ђорђевић, професор филозофије у Србобранској гимназији.
Деже Немет је у свом излагању представио резултате и активности Спомен куће Нандора Гиона, отворене 14. августа 2010. године. Напоменуо је да се књижевна манифестација Дани Нандора Гиона, на којој учествују писци и сарадници Спомен куће, одржава сваке године у фебруару и да се на њој најчешће представљају србобранска књижевна дела. Присутне је упознао и са историјом књижевно-издавачких и преводилачких пројеката Културног центра Нандор Гион:
„Крајем 2011. године, после дужих припрема и разговора са издавачком кућом Форум, договорили смо се да ћемо од наредне године да расписујемо литерарне конкурсе на мађарском језику за писање нових књижевних дела, првенствено новела и приповедака. Приметили смо да је мали број Гионових књига доступан читаоцима на српском језику, па смо, на сугестију тадашњег председника општине Бранка Гајина, расписали конкурс и за превођење његових дела. Тако је у протеклих десет година преведено десет Гионових књига, међу којима и четири омладинска романа”, почео је Немет своје излагање.
Он је истакао да је Културни центар „Нандор Гион“, поводом 80 година од рођења писца, поставио себи циљ да се преведе и објави у једној књизи, под насловом „Свирао је и разбојницима”, Гионови романи „Војник са цветом и Ружин мед”. Реч је о Гионовом четворокњижју, које осим поменутих романа, који обрађују период од краја 19. века до завршетка Првог светског рата, обухвата и породичне романе „Овај дан је наш” (Други светски рат) и „Нашао је злато“ (од завршетка Другог светског рата до 50-их година прошлог века):
„С обзиром да се радило о великом пројекту, морали смо да обезбедимо и значајна финансијска средства за превођење, лекторисање, прелом, графику и штампање. Романе је маестрално превео чувени Арпад Вицко, а корице је дизајнирао познати графичар Имре Шебешћен млађи, из Новог Сада. За насловну корицу је употребио веома лепу разгледницу нашег места, која датира с почетка 20. века, а израдио ју је србобрански фотограф Илија Јанковић.”
Одломке из Гионове књиге је прочитао Милан Ђорђевић и о њој, између осталог, рекао следеће:
„Романе ‘Војник са цветом’ и ‘Ружин мед’ доживљавам као тест за проверу очуваности човечности читаоца, или његових нормалних људских осећања према ближњима, које хришћани сажимају у термину чистоћа срца. Гион у својој романескној породичној хроници реалистично приказује тегобан живот мађарске, немачке, а делом и српске, радничке класе у време ‘златног доба’ Аустроугарске монархије и Краљевине Карађорђевића. Описује друштвени положај и трагичне судбине србобранске сиротиње, бироша, надничара, аласа и слуга, односно свет пролетера, сличан данашњем постсоцијалистичком. Реч је о људима који немају могућности да се школују, који у тешким условима по цео дан раде код газди за мизерне дневнице, без уговора, здравственог, инвалидског и пензијског осигурања, који тешко стичу скромни кров над главом и који су чешће гладни него сити. Већина тих мученика стоички трпи своју бедну егзистенцију, ескапистички тражи излаз у религији, или измаштаном свету, као главни јунак, неки се исељавају у иностранство, а неки сањају да се обогате радом док не схвате да је то могуће једино крађом, државном корупцијом и гажењем свих хришћанских заповести, а тиме и својих ближњих. Наступи период, после Првог светског рата када јунаци Гионових романа, српски, мађарски и немачки пролетери, испоље класну свест и заједништво, па под руководством локалних чланова забрањене Комунистичке партије организују Првомајски уранак и генерални штрајк пољопривредних радника, вођени циљем стварања праведнијег друштва”, рекао је Милан Ђорђевић у својој анализи.
Извор и фото: СРБОБРАН ДАНАС