Роман „Доротеј”
Поводом појаве гимназија које заобилазе обавезну лектиру – роман „Доротеј” Добрила Ненадића (1940 – 2019) због наводно непримерених сцена у врхунском књижевном делу у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат (Музеј српске књижевности, Музеј књиге и путовања) у којем се налази легат славног писца и оригинални рукопис романа „Доротеј” у сарадњи са Удружењем књижевника Србије отворена је изложба предмета, књига и награда Добрила Ненадића под називом: „Доротеј за све” са поднасловом: „Не квари омладину врхунска књижевност већ врхунско незнање”.
Изложени су, између осталог: Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године за роман Доротеј, 1978, за роман Деспот и жртва, 1999, Награда Меша Селимовић, Просветина награда, Награда Златни бестселер, Награда Рачанска повеља, Књижевна награда Библиос, Награда Светозар Ћороћив, Награда Борисав Станковић и многе друге.
Књиге Добрила Ненадића
„Књижевна и уметничка вредност романа Доротеј није и не може бити спорна и позивамо све који то већ нису учинили, да га прочитају. У потпуности подржавамо активности Музеја српске књижевности под окриљем Удружења Адлигат на очувању сећања и промоцији књижевног и животног дела Добрила Ненадића”, изјавио је Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије.
„Славни Гете је говорио да ништа није опасније него делујуће незнање. Као што је непримерено да удружења која се баве књижевношћу и културом дају професионалне оцене о питањима из полицијске струке, сматрамо да није примерено ни обрнуто. Драго нам је да су полицајци из оглашеног удружења ово изузетно дело прочитали, али би његово тумачење ипак требало да препусте струци која се тиме бави, великом броју врхунских стручњака – писаца, професора и књижевних критичара који су без изузетка у периоду дугом неколико деценија утврдили да роман Доротеј представља књижевно дело високе вредности и да ће свако ко га прочита његовим садржајем, стилом, поруком, топлином и изузетним језиком бити обогаћен”, изјавио је председник Адлигата Виктор Лазић и објаснио да је испрва помислио да се ради о несланој шали, затим да је у питању незнање на које не треба обраћати пажњу, али да је са појавом професора који самоиницијативу избацују ово дело из лектире постало јасно да се томе мора стати на пут.
„У потпуности подржавам став професора Филолошког факултета Александра Јеркова да би таквим професорима требало поништити диплому”, додаје Лазић, такође књижевник и адвокат „Удружење Адлигат подсећа да су све школе по закону дужне да реализују обавезне садржаје програма наставе и да професори немају аутономно право да бирају обавезну лектиру. Позивамо просветну инспекцију и друге надлежне институције да овим поводом реагују у складу са својим овлашћењима”.
По роману Доротеј Добрила Ненадића снимљен је и истоимени филм, а важно је напоменути и да је Ненадић као врхунски агроном један од најзаслужнијих стручњака за процват малинарства у Србији.
Легат књижевника Добрила Ненадића преузет је за Музеј српске књижевности 2021. године – целокупна његова архива, све награде, преписка са другим славним писцима, мноштво његових личних предмета и писаћи сто, све се то може видети у Одељењу Адлигата у центру Ариља, сачувано за векове.
„Управо векови од нас очекују да се Добрила сећамо, да његовим делом оплемењујемо и обогаћујемо будуће генерације. Слава Добрилу! Али вечна слава и његовој неуморној супрузи Петкани, чији живот сведочи о великом човеку, великој љубави и великом разумевању, коју оваква бесмислена хајка нарочито погађа. Без Петкане, нема Добрила каквог знамо, без Петкане нема топлине која се данас осећа у Дорбиловом легату и целом Ариљу и која ће, заједно са Добриловим делом, грејати и будуће генерације, упркос незнању које повремено као цунами покушава да нас све потопи”, изјавио је Виктор Лазић.
Добрило Ненадић о Србима:
„Мене збуњују Срби, иако сам толике деценије утрошио не бих ли бар делимично ухватио интонацију њиховог хора а хор је као што је знано из грчких трагедија драгоцени тумач општих закона по којима се једна заједница управља. Бадава. То је нека сасвим загонетна лествица. Мени се чини да је овај народ однекуд забасао на ову планету. Можда је то посебан одред са Марса, описан у Велсовом Рату светова који је преживео оне опаке бактерије што су иначе уништиле остали део инвазионих снага. Посебан сој отпоран на бактерије задржао се на понајлепшем парчету земљишта, преживео је али се никада није сасвим прилагодио условима и законима планете Земље”.
Извор и фото: Адлигат