Антологија савремене румунске приче, коју је приредила и с румунског језика превела Оана Хергенретер, управо је објављена у издању Архипелага у едицији Читање Европе.
Представљајући приче водећих румунских приповедача, добитника најзначајнијих румунских књижевних награда, од који су неки преведени на већину европских језика, Антологија савремене румунске приче је репрезентативан пресек најважнијих тема, поступака и ауторских остварења у савременој румунској приповеци. Ова књига је најамбициозније представљање савремене румунске приповетке у савременој српској култури.
У Антологији савремене румунске приче налазе се приче писаца у распону од Мирче Картарескуа до Петре Барбуа, од Раду Павела до Развана Петрескуа, од Дана Лунгуа до Алекса Точилескуа, од Габријела Адамештеануа до Флорина Лаза-рескуа, од Радуа Павела до Андреја Русеа, од Лавиније Браниште до Лучијана Дана Теодоровића, од Аделе Гречеану до Калина Торсана, од Веронике Никулеску до Дојне Рушти...
– Током истраживања, селекције, прево-ђења и размишљања о овој књизи радни наслов текста који служи као предговор био је: „Имена која не знамо да транскрибујемо“; лична фасцинација великом празнином која постоји између две физички, географски – дакле, веома конкретно, опипљиво – повезане културе, српске и румунске. Румунска и српска култура негују културно памћење на вековно пријатељство, савезништва, стаби-лне политичке и дипломатске везе, од којих су неки симболично материјализовани у великим заједничким капиталним проје-ктима попут Ђердапске хидроелектране на Дунаву. У сфери културе, такође, иако можда не увек и сасвим освешћене, сличности и платформе за разумевање румунске културе и књижевности постоје, бројне су, а неке од њих ова антологија савремене румунске кратке прозе покушава да идентификује и истакне. У причама већине аутора који су нашли пут у ову антологију читалац ће наићи на познате му појмове попут млека у праху или редова за месо/хлеб/уље, или слике болница остављених на милост и немилост времену и глодарима – каже др Оана Хергенретер која је направила одличан преглед савремене румунске приче, док је у инструктивном предговору обликовала потребан контејст за разумевање савремене румунске књижевности и њених најизразитијих представика.
– Не постоји замишљен начин на који ову књигу ваља читати: текстови с намером стоје абецедно распоређени по прези-менима својих аутора. Иако постоје различите основе поређења и сродности – тематске, стилске – позив читаоцу јесте да сваку причу чита наспрам хоризонта свих других или, пак, као скицу, довољно кратку, како је мислио Едгар Алан По, да се прочита и доживи у једном седењу. Уколико из ове селекције извири једна естетска целина, или више њих, утолико боље; уколико до тога не дође, нада је да ће из појединачних прича потећи интересовање и жеља за поновним сусретима са савременом румунском кратком прозом. Што веће интересовање овог и оваквог замишљеног читаоца, то већа шанса за нове преводе: како је интерес за „мале“ књижевности у Србији последњих година растао, тако су расли и бројеви превода, издања, гостовања на књижевним фестивалима и број интервјуа, емисија и специ-јала у медијима – каже Оана Хергенретер.
Румунија је ове године земља почасни гост Београдског сајма књига. На националном штанду Румуније одржаће се предста-вљање Антологије савремене румунске приче у петак 28. октобра с почетком у 15 часова, уз учешће приређивачице Оане Хергенретер, главног уредника Архипелага Гојка Божовића, као и неколико румунских писаца који су заступљени у овој књизи.
Извор и фото: ИК Архипелаг