У издању Банатског културног центра (Ново Милошево, 2021) објављена књига прича „Исусове сандале” Јасмине Малешевић. Уредник издања је Радован Влаховић, а дизајнер Сенка Влаховић. На насловној страни је цртеж „Херцеговка на стражи”, сликара Ђорђа Крстића из 1876. године.
Нова књига српске песникиње и књижевнице Јасмине Малешевић „Исусове сандале” у издању Банатаског културног центра, према речима саме ауторке, представља записе неједнаке дужине који говоре о кретњама душе, на шта бих додала: и путовањима кроз књижевне класике и најразличитије сфере знања.
Мср Милана Поучки у својој рецензији за ову књигу написала је:
Трагови који су остали иза ђонова божанских сандала за Јасмину Малешевић представљају водич како на животном, тако и на књижевном плану, те не чуди што њено трагање за смислом и од говорима досеже до времена Хомера, преиспитује Библију, промишља о Богу и готово сваком речју тежи да се вине и додирне звезде, космос и планете, како би окрзнуло бескрајно, неухватљиво и апстрактно.
Ова књижевница повезује различитости: филозофију и астрологију, географију и књижевност, историју и фикцију. Неретко се обраћа небеским телима – Сунцу и Месецу (великим словом које користи наглашава астрономско значење истих), а своје знање темељи на духу старе Грчке и славној прошлости која је надахњује да у сажетим, али како реалним, тако и метафоричним исказима са гледава и савремено друштво, модерног човека и актуелни тренутак.
Када је реч о одликама уметности која је на снази од друге половине двадесетог века а које увиђамо у поменутом делу, осим наведеног мешања жанрова, опажамо деструкцију фабуле, алузију на књижевне класике, доживљај света као својеврсне тамнице у којој је појединац изгубљен, усамљен, увек и у свему потпуни странац и – уколико није оплемењен душом коју негује – обична љуштура и безвредна скитница. Но оно што је интересантно, ауторка Исусових сандала своје записе не боји најтамнијим нијансама песимизма, већ у њеном изразу провејава и назире се вечно присутни блесак светлости, оптимизма, вере и наде. Тај ведар и радостан тон којим зраче реченице остале иза њеног пера дају аутентичност и оригиналност овом особеном стилу и поетици.
Јасмина Малешевић, мада окренута савременој тематици и модерној поетици, веома често се позива на традицију и класику, ненаметљиво инсистирајући на идеји да темељи морају да посто је, но вечном, неуништивом, универзалном, непролазном и несумњиво вредном она контрастира пролазно, пропадљиво, бесциљно и небитно.
Кад смо код мотива љубави, иначе изразито заступљеног у овом делу (на посредан или
непосредан начин), рећи ћемо да се и у запису „На усијаној стени” такође подвлачи мисао да ће љубав све преживети – што нас наводи на то да поменуто осећање и његову свепрожимајућу моћ означимо као лајтмотив поетике ове књижевнице.
Стопама највећих – Исуса, књижевних великана, узора и класика, Јасмина Малешевић успиње се на престо књижевне сцене данашњице, спајајући традиционално, класично и непролазно са савременим, актуелним и модерним, те доводећи у везу знања и теорије које су контрастне или суштински различите полазишне основе, а све због тога – сигурни смо – што се отргла пуким илузијама сновиђења и, попут јунака које срећемо у књижевним делима које смо поменули, одлучи ла да се отисне у реалност, да живи и упија сокове, мирисе и укусе не увек завидне егзистенције, а потом да искуства, емоције и мисли посредством пера запечати у вечност...
Иначе, рукопис кратких прича „Исусове сандале” био је у најужем избору за Награду „Богдан Чиплић. Пре него што су се сабрале у збирци, неке приче су биле награђене, похваљене, одабране или само објављене: Часопис за књижевност, уметност и културу „Акт” (Ваљево); Часопис за књижевност, уметност и културу „Акт” (Ваљево); „Књижевне нови не” (УКС, Београд); Зборници „Шумадијске метафоре” (Младеновац); „Евенстар фестивал” (УКС, Београд, 2015); Зборници „Најкраће приче”, ИК Алма (Београд); Кратке приче, Фестивал кратке форме „Потпис” (КЦ Апатин); Збирка кратких прича „Кнез Владимир” (Рефестикон, Бијело По ље); „Диоген” про култура магазин (Сарајево); Часопис „Бдење” (Сврљиг), Збирка кратких прича „Вирус 21” (Рефестикон, Бијело Поље); Зборник „Равницом распевано” (КЦ Зрењанин). 2021”.
О аутору:
Јасмина Малешевић је рођена 1962. године у Београду. По образовању је доктор ветеринарске медицине. Од 2011. је члан Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Београду. Аутор је књига: Скарабег (Београд: Сфаирос, 1992) – поетска проза, Јади младог анђела (Београд: Аsocijacija Ars et Norma, 2010) − поезија, Дневник урбане сирене (Београд: Драслар партнер, 2013) – поетски роман, Чарна шума (Београд: Принт 2 Принт, 2014) – поетска проза, Мачкасте приче (Београд: Принт 2 Принт, 2015) – књига за децу, Легенда о мајци (Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2019) – поезија. У коауторству с Војиславом Брковићем објавила је књигу Рођени из исте смрти (Београд: Сфаирос, 1990) – поетски дијалог о љубави, а с Александром Слађаном Милошевић књигу про зе Адаме не љути се (Београд: Драслар партнер, 2001). Добитник је књижевних награда: „Милан Лалић” за књигу Скарабег (Београд, 1992); Награда публике, „Смедеревска песничка јесен” (Смедерево, 2012); Специјална награда за најлепшу песму о вину (Вршац, 2015); Друга награда за поезију, Фестивал поезије „Суботица − Палић” (Суботица, 2016); Специјална награда за лепоту поезије, Манифестација „Дани Моме Димића” (Београд, 2017); Трећа награда за љубавну поезију, „Видаковићеви дани културе” (Рудо, 2017 и 2021); Награда „Андра Гавриловић 2018” за најбољу приповетку (Ресавска библиотека, Свилајнац, 2019); Награда за најбољи песнички рукопис Легенда о мајци (Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица, 2019); Друга награда за поезију „Шумадијске метафоре 2019” (Младеновац, 2019); Победник гласом публике 2019, „Шумадијске метафоре 2020”, (Младеновац, 2020); Књига поезије Легенда о мајци била је најужем избору за Награду „Милан Ракић” (УКС, Београд, 2020); Трећа награда за поезију, „Шумадијске метафоре 2021” (Младеновац, 2021).
Comments