У издању Задужбине „Николај Тимченко” ускоро ће бити објављена студија проф. др Душана А. Јањића „Осветлити, објаснити” (Књижевноисторијска и упоредна истраживања). Проф. Јањић је, иначе, добитник награде Задужбине „Николај Тимченко” и других признања за досадашње изузетно плодно стваралаштво. Студија ће бити објављена у едицији „Сапутници”. Оснивач и уредник ове рубрике је проф. Јован Пејчић. Студију је приредила мр Биљана Мичић.
Одломак из студије:
Док се Јохан Волфганг Гете само спорадично, мада за нас врло плодоносно, бавио српском народном поезијом, славни руски песник Александар Сергејевич Пушкин такорећи целог свог стваралачког живота интересовао се за српске песме, али и уопште за Србе, српске земље, српске писце, транспонујући често своје интересовање у уметничке творевине.
Од пресудног значаја за Пушкиново занимање за нас био је његов долазак 1820. године у Бесарабију, у град Киши-њев, где је био прогнан због својих слободоумних идеја и где је живео три године. У Кишињеву је у то време било много Срба избеглих после слома Првог српског устанка. (У том друштву се кретао, сва је прилика, и један Лесковчанин, кнез Момир Стојановић, који је као српски војвода учествовао у Првом српском устанку.) На састанцима код Липрандија и другде песникову пажњу привлачиле су приче и песме устаника о војевању са Турцима, одушевљавала га је јуначка борба Срба. Слушао је и приче о српским вођама, пре свега о Карађорђу... Од сабеседника сазнао је да Карађорђева породица живи недалеко од Кишињева, у Хотину. Могуће је да је видео најмлађу Вождову кћерку Стаменку или се са њом упознао, и све то га је надахнуло да, те 1820. године, напише песму Карађорђевој кћери.
Извор и фото: Медија центар 016