Професор Дарко Танасковић поклонио је за легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат Орден папе Пија IX, Орден Великог крста Малтешког витешког реда за војничке заслуге, фрак и одело које је носио током вршења амбасадорске функције и архивску грађу о својим студентским данима.
Проф. др Дарко Танасковић (1948) српски је филолог, оријенталиста, исламолог, универзитетски професор, књижевник, књижевни преводилац, дипломата и академик. Спада у најзначајније српске оријенталисте и арабисте, али и дипломате. Његова дипломатска каријера води преко амбасадорских места у Турској, Азербејџану и Ватикану, а крунисана је амбасадорским представљањем Србије у УНЕСК-у и то у најтеже доба, када је претила реална опасност да Косово може бити примљено у ову организацију. Господин Танасковић је био једна од кључних особа у спречавању тих напора наше јужне покрајине.
Тек упознавањем са изузетно богатим делима господина Танасковића, увек јасним и прецизно исказаним а дубоким промишљањима, стиче се слика зашто је Танасковић уважени члан Европске академије наука и уметности, Академије науке и умјетности Републике Српске, Научног друштва Србије. Професор је објавио близу хиљаду научних и стручних радова из оријенталистике, од којих су многи преведени и објављени на страним језицима. Нарочито су значајне његове књиге „Суфизам”, „Арапски језик у савременом Тунису”, „На Истоку Запада”, „Ислам и ми”, „Неоосманизам”, „Пусто Турско”. Добитник је многобројних награда – Златног Беочуга, Изузетне Вукове награде, сретењске Златне медаље за заслуге, Културног образца, у Министарству спољних послова додељена му је почасна титула првог „доајена српског елитног дипломатског ешалона са лентом”, носилац је националног признања у култури и Ордена Светог Саве II реда.
Господин Танасковић је уједно и почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. На позив славног новинара Радио Београда, такође оснивача Адлигата, Мише Јевтића, Танасковић се придружио пројектима Адлигата и од 2017. године постао један од највернијих и најпосвећенијих чланова. „Танасковић је човек на којег увек можемо да рачунамо, интелектуалац који изврсно разуме филантропске циљеве у култури. Чак и у доба највеће заузетости, са статусом амбасадора, господин Танасковић увек је давао изузетан пример, био приступачан и спреман да саслуша и укаже поштовање сваком човеку, чему сам лично био сведок када сам га посетио у Паризу. Манири господина који је свестан значаја, али и пролазности свих титула, који на прво место поставља квалитете карактера, образовање и резултате рада, мени су лично од тренутка када сам га упознао, пример и узор”, изјавио је Виктор Лазић, председник Адлигата.
Сарадња са професором Танасковићем крунисана је потписивањем уговора о поклону легата, када је, као симбол доброг почетка сарадње, професор поклонио Адлигату изузетно редак примерак првог издања „Практичног арапско-француског речника” из 1871. године, француског арабисте и главног преводиоца француске војске у Алжиру Марселина Босијеа. За овом ретком књигом професор је трагао годинама, да би је затим несебично поклонио. Танасковић је пожелео да већи део његове библиотеке, али и архивске грађе, једног дана буде у потпуности смештен у Адлигату, како би био доступан студентима, истраживачима, научницима. Велики део књига из његовог професорског кабинета са Филолошког факултета Универзитета у Београду већ је доступан у Адлигатовом Дому легата у којем је формирана посебна соба за легат професора Тансковића.
Још од својих студија, а нарочито током својих дипломатских дужности, професор је прикупио многа ретка издања за своју библиотеку, понекад доносећи и читаве кутије књига за Београд са разних меридијана. Зато не чуди што је током више деценија таквог посвећеништва важна, ретка и вредна колекција књига која обухвата најважнију колекцију оријенталистике у југоисточној Европи, изузетну библиотеку о арапском свету, исламу, Босни и Турској – а све то, заједно са многобројним личним предметима, поклоњено је Адлигату и може се користити у Дому легата, Музеју књиге и путовања и Музеју српске књижевности.
У библиотеци се налази и књига са посветом турског нобеловца Орхана Памука коју је Танасковићу писац лично потписао током боравка у Београду 2006. године, а ту је и изузетна фотографска грађа – слике Танасковића са папом, председницима Турске, Азербејџана.
„Чак и најзначајније предмете, Танасковић је поклањао од срца и без задршке, свестан да је важније да буду доступни свима и да сведоче о једном историјском периоду, да омогуће стотинама, можда и хиљадама људи да нешто науче, него да их држи затворене у орманима свог дома”, рекао је Виктор Лазић и истакао да је управо то одлика највећих међу великима – спремност да највредније и најдраже што су током живота сакупили, оставе на ползу другима. Зато је господин Танасковић, на предлог Адлигата, прошле године одликован повељом Српског филантропског форума поводом Националног дана давања за исказано доброчинство, за дарове који су обележили модерно даривање у Србији, за несебичну подршку култури у тешким временима.
Извор и фото: Адлигат
Comments