Српска књижевница Ана Стјеља управо је објавила своје ново издање - дистопијску поему Сангрија. Ова публикација објављена је као двојезично издање, на српском и енглеском језику, уз рецензију коју је написала проф. Марија Јурачић.
Дистопијска поезија иначе истражује теме суморне и опресивне будућности, често размишљајући о друштвеним питањима, контроли и последицама неконтролисане моћи. Задире у мрачније аспекте људског постојања, у искривљеном или кошмарном свету.
Ово поетско дело обрађује тему коју би сваки песник пожелео да избегне, да га можда никада не напише. Његова срж је мучна и пуна горчине са којом се није лако носити, ни са позиције песника, а ни са позиције читаоца.
О својој мотивацији и инспирацији да напише дистопијску поему, ауторка је рекла:
Поетски дискурс у оквиру ког се одиграва моја најновија поема Сангрија, ставља Човека данашњице пред једно мрачно и суморно огледало у коме јасно (апсурда ради) може да види све оно што га тек очекује. Ништа добро, племенито и вредно радости живота. Будућност без будућности. Овом поемом желела сам да изразим свој интимни осећај, али и став о свету у коме живимо, као и да укажем на то какви нас све ужаси очекују у будућности. То је мој лични, унутрашњи и интуитивни осећај. Ова поема је заправо на трагу моје друге збирке поезије Атави (2004) у којој сам сасвим интуитивно исписала неке, испоставило се кроз време, пророчке стихове. И сам наслов поеме Сангрија алудира на два опозита - уживање и крв (сласт кроз страдање), то је оно што нам се данас као човечанству једино нуди. Мислим да ће поезија будућности у сваком смислу бити дистопијска јер корачамо према свом крају, као цивилизација која је, можда несвесна тога, доживела духовни крах.
Поема Сангрија представља заједничко електронско издање ауторке и Удружења Алиа Мунди за промоцију културне разноликости.
Поема се може читати на ОВОМ линку.
I
コメント