Роман академика Влада Урошевића на српском језику „Маџун” као носталгично приповедање о детињству
Роман македонског и српског академика Влада Урошевића „Маџун” управо је објављен у издању Архипелага и Досије Студија у прозној едицији Елемент. Роман је на српски језик превела Данка Андоновски. Маџун је узбудљиво и носталгично приповедање о детињству у годинама пред Други светски рат и на почетку рата.
Радња романа смештена је у оквирима грађанске породице Скопља, усред једне бурне историјске епохе. Сви догађаји, од породичних, преко друштвених, до историјских, сагледавају се из перспективе радозналог и несмиреног дечака који жели да завири у компликовани свет одраслих. Дечак заинтересовано истражује догађаје у својој породици, разговоре одраслих, догађаје из улице и града, покушавајући да их разуме и преведе на језик свог детињег искуства. Истовремено, Урошевићев јунак покреће најразноврсније дечје авантуре које испуњавају свет одрастања. Драматична почетак историје, оличен у рату, бомбардовању и првим данима окупације, означава крај детињства пуног живописних сцена, неодољивих епизода, хуморних ситуација и несвакидашње приповедачке маште.
Михајло Пантић у поговору српском издању Урошевићевог романа „Маџун” каже:
Роман Маџун, дакако, може бити читан по аналогији и у поредбеним релацијама са значајним делима европске прозе, почев, рецимо, од прве књиге Лава Николајевича Толстоја за дати контекст парадигматичног наслова Детињство, па преко „Лименог добоша” Гинтера Граса до, на пример, „Ужаса празнине” скорашњег нобеловца Петера Хандкеа, а сасвим природно, и начином приповедања и укупном уметничком вредношћу, улази у корпус дела истоврсне тематике која су у већој или мањој мери репрезентовала прозу како појединих значајних јужнословенских аутора, тако и самих књижевности којима су они припадали. „Маџун”, друкчије речено, својим основним карактеристикама продужава низ дела насталих уздуж целог XX века на јужнословенском културном простору, од „Дјетињства у Аграму” Мирослава Крлеже, преко уводних страница великог романа „Прољећа Ивана Галеба” Владана Деснице, потом најзначајније књиге новела Бранка Ћопића „Башта сљезове боје”, до збирке прича такође индикативног наслова „Рани јади” и романа „Башта, пепео” Данила Киша
Рођен у Скопљу 1934. године, Влада Урошевић је песник, романсијер, приповедач, есејист, књижевни и ликовни критичар, антологичар, преводилац. Као редовни професор Филолошког факултета „Блаже Конески” Универзитета у Скопљу предавао је историју европске књижевности деветнаестог и двадесетог века. Урошевић је члан је Македонске академије наука и уметности, Српске академије наука и уметности, Европске песничке академије (Луксембург), Словенске академије књижевности и уметности (Варна) и дописни члан академије „Маларме” (Париз). Урошевић се у књижевности се јавио 1954. да би пет година касније објавио прву књигу песама Један други град. Објавио је романе: Укус бресака (1964), Дворски песник у направи за летење (1996), Дивља лига (2000), Моја рођака Емилија (1994), Змајева невеста (2011) и Маџун (2018). Урошевић је једини македонски песник који је три пута (1967, 1973, 1986) добио награду „Браћа Миладиновци” за најбољу песничку књигу на Струшким вечерима поезије. Добитник је и неколико иностраних признања: награде „Халиде Едип Адивар” Турског ПЕН центра, награде „Велико летеће перо” на међународном песничком фестивалу „Словенски загрљај” (Варна) и Ордена „Сергеј Јесењин” Савеза писаца Русије. Књиге Влада Урошевића преведене су на енглески, немачки, француски, шпански, пољски, руски, српски, бугарски и словеначки језик.
Извор и фото: Архипелаг
Comments