Удружење „Алиа Мунди” објавило кратки путопис српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић „На Тихом океану: белешке с пута”
Поводом јубилеја – 160 година од рођења Јелене Ј. Димитријевић и 140 година дипломатских односа Србије и Јапана, Удружење за промоцију културне разноликости „Алиа Мунди” објавило је кратки путопис српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић „На Тихом океану: белешке с пута”.
Овај путопис први пут је објављен за живота ауторке, и то у књижевном часопису „Српски књижевни гласник” (књига XXX, број 7, август, Београд 1930, стр. 481-487). Други пут је, уз додате коментаре и појашњења, приређен и објављен у књижевном часопису „Багдала” (год. 56, бр. 499, Крушевац, 2014, стр. 53-65). Приређивач овог текста путописа „На Тихом океану” је др Ана Стјеља, уједно и уредник овог издања, али и научни истраживач који је докторирао управо на стваралаштву Јелене Ј. Димитријевић.
Овај кратки путопис који описује пловидбу српске књижевнице преко Тихог океана, уз реминисценције на „земљу излазећег сунца”, тема је и рада Марка Богуновића под насловом „Чулни доживљај Јапана: Јелена Димитријевић у сусрету са гејшама”, који је објављен у књижевном часопису „Летопис Матице српске” (год. 192, књ. 497, св. 5, Нови Сад, 2016, стр. 668-677).
Путопис је објављен и као саставни део публикације „Седам мора и три океана: друга књига” која заправо представља по први пут објављени рукопис другог дела горепоменутог путописа Јелене Ј. Димитријевић који су заједно објавили Филолошки факултет у Београду и Народна библиотека Србије, у којој се иначе и чува рукописна оставштина српске књижевнице.
Оно што ову публикацију чини посебном јесте то што је објављена као двојезично издање, на српском језику те у преводу на јапански језик, онај језик на ком је сама ауторка желела да слуша песме од младих Јапанки на броду Кореа Мару којим је пловила Тихим океаном. На јапански језик и његову мелодичност се осврће и у самом путопису те је стога свакако значајан и занимљив подухват објавити овај путопис и на јапанском језику. За превод књиге на јапански језик заслужан је Хироши Канамура.
Путопис је објављен као електронска публикација и може се читати ОВДЕ
Извор и фото: Удружење „Алиа Мунди”