Изложба „Непоуздани приповедач” представља вишедеценијски стваралачки опус Мрђана Бајића, једног од најпроминентнијих актера савремене уметничке сцене у Србији. Постављена на свих пет нивоа и у непосредном окружењу Музеја, изложба је структурирана кроз хронолошке и тематске целине (‘80 вс ‘90, Yугомузеј, Непоуздане приче) које прате све фазе развоја Бајићевог скулпторског рада и грађења једне специфичне ауторске поетике, приступа и израза у медију скулптуре. Поставком су обухваћени уметникови, сад већ, амблематски радови и пројекти који су последње четири деценије обележили уметничка дешавања код нас, у региону и интернационално, укључујући и нову интерпретацију пројекта Yугомузеј као и продукцију која је наменски рађена за актуелну изложбу.
Након Бајићевих првобитних истраживања медијских потенцијала скулптуре и односа идеја-форма-простор током осамдесетих година, уследио је период ауторових интензивних испитивања тродимензионалности форме и изражајних могућности материјала, у које почиње да уводи архитектонско-конструкторску методологију, касније дефинисану термином скулптотектура (Лидија Мереник) која до данас остаје кључна у тумачењима његовог рада и поступака даљих усложњавања и елеборирања скулпторских целина које су неретко подразумевале и вишемедијске изразе. Поред скулпторских остварења која представљају врсне примере скулптуре у проширеном пољу изложба обухвата и, за Бајића важан и неодвојив, цртачки опус као део истраживачких процеса и свакодневне мисаоне праксе. Цртеж или често, цртеж – колаж, за Бајића су идејна полазишта у тестирању коначних скулпторалних форми, непресушни извор предложака и скица за реализоване или, никад изведене радове, мишљене за излагачке и јавне просторе. Изложбене целине, такође, дају увиде у широк опсег тема којима се уметник бавио, у проницљиве и суптилне критичке рефлексије како историјско-друштвених, политичких, културолошких контекста и наратива овдашњих простора, најпре иницираних непосредним турбулентним дешавањима у последњој деценији XX века, тако и глобалних цивилизацијских феномена којима су обележена његова тематска интересовања последњу деценију и по.
Даљем сагледавању ауторског рада Мрђана Бајића значајно доприносе и појединачни изложбени сегменти посвећени сарадњама са другим уметницима попут британског уметника Ричарда Дикона, као и уметниковом дугогодишњем професорском ангажману на Факултету ликовних уметности и едукацији генерација младих уметника. У сарадњи са катедром за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, Факултетом ликовних уметности и Српском академијом наука и уметности, студенти историје уметности креирали су базу уметника који су студирали код професора Бајића и на тај начин направили својеврстан преглед савремене скулпторске сцене у Србији последњих тридесет година.
У оквиру изложбе планирана су тематска вођења, разговори и предавања на којима ће домаћи и инострани историчари уметности, кустоси и теоретичари говорити о различитим аспектима Бајићевог уметничког деловања али и о питањима везаним за савремене скулпторске праксе.
Промоција пратећег каталога изложбе са ауторским текстовима проф. др Лидије Мереник, проф. др Антонела Толвеа, кустоса Жаклине Ратковић и Мирослава Карића биће организована 15. октобра 2022. године.
Мрђан Бајић (1957, Београд) завршио је VIII београдску гимназију 1976. када уписује Факултет ликовних уметности у Београду. Дипломске (1981) и постдипломске (1983) студије завршио у класи професора Јована Кратохвила на Вајарском одсеку. Асистент је на Вајарском одсеку ФЛУ од 1985. до 1990. године када одлази у Париз где ради у оквиру Cité Internationale des Arts (1990-1992), Usine éphémère, Asnières (1992-1993) i Pollock-Krasner Foundation Grant (1993-1995).
У Београд се враћа крајем 1996. Постаје професор на ФЛУ 1997. године од када води наставу вајања на Вајарском одсеку, а од 2002. године води класу на истом одсеку за студенте завршних година основних и мастер студија. Као гостујући уметник држао је предавања на ликовним академијама и катедрама за историју и теорију уметности у: Ричмонду, Стокхолму, Сиднеју, Будимпешти, Сан Франциску, Бања Луци, Карлсруеу, Берлину, Њујорку итд.
У периоду од 1998. до 2002. ради на пројекту “Yугомузеј” који је представљен у Београду (ЦЗКД, 2001), Бечу (Kunsthalle Wien project space, 2003) и на 25. Бијеналу у Сао Паолу. (2002).
Републику Србију представља на Бијеналу у Венецији 2007. године са пројектом “Ресет_”.
Добитник је ордена Витеза уметности и књижевности, Министарства културе и комуникација Републике Француске, 2015.
Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности 2021. године.
Живи и ради у Београду.
Кустоски тим изложбе су Мирослав Карић, Александра Мирчић и Жаклина Ратковић.
Изложба ће бити отворена до 23. јануара 2023.
Извор и фото: МСУБ
Comments