Поштовани Михајло, хвала Вам што сте издвојили време да говорите
за Културне новине.
Председник сте Удружења младих књижевника Србије (УМКС). Како се родила идеја да покренете ово удружење, које су све то вредности за које ће се Удружење залагати и у којим ће све областима деловати?
Пре свега желим искрено да Вам се захвалим на прилици што сте мене одабрали за интервју за Ваше новине. Част ми је говорити, и надам се да ћемо имати прилику за дуготрајну сарадњу. Удружење младих књижевника је настало спонтано, тако што смо покoјни Добрица Ерић, и Гроздана Олујић, заједно са Милом Алечковић договорили да оформимо једну књижевну организацију која ће промовисати писану реч неафирмисаних књижевника, а такође који ће касније нашим посредством бити афирмисани. Није било лако, много смо рада уложили у развој, али данас можемо рећи да УМКС сарађује са светским Удружењима, имали смо част да будемо као мало Удружење забележени у светским књижевним зборницима, што је за нас потврда легитимитета. Ми смо организација која је до сада стекла велики број чланова, чиме смо наш рад проширили на разне књижевне правце, али начелно ми нећемо одступати од тезе афирмисања младих писаца, због тога смо и основани. Сарадња са иностраним организацијама и презентовањем нашег рада је нешто на ћему чему ћемо радити, и од чега нећемо одустати. Пропратите наш рад, у нареном периоду верујемо да ћемо склопити сарадњу са још пар иностраних књижевних Удружења.
Како видите позицију књижевности и књиге данас, имајући у виду да прелазимо у дигитално доба. У ком ће се смеру, по Вама, књижевност развијати у будућности?
Ја често када говорим о овој теми поменем развој о чему сте ви навели читаоце формулацијом овог питања. Писање је разговор са вековима - казао је Стефан Првовенчани, ја верујем и скоро да сам сигуран да књижевност неће много одсупати у том смилу од претходно писаних дела и сл. Могуће је да ће сада књижевност преузети један епитет писања по наруџбини због тешког промовисања и издавања дела, а верујем да ћемо ми успети да повратимо да писац начелно одређује рад издавачке куће, а да их издавач не условљава шта ће писати.
Шта, по Вама одликује аутентичног писца и како видите позицију писца у времену које долази. Да ли ће доћи до неке трансформације или преображаја (као што је то видљиво у другим областима и у другим професијама) и како ће се та трансформација одвијати?
Део одговора на ово питање одговорих у претходном питању. Данас себе писцем назива свако ко сматра „да уме да пише”, или „кроји стихове”, али писац је нешто што се рађа, нешто што нам је Бог дао. То је један дар на који не можемо да утичемо, слично као што се каже за неког уметника који зна да пева да је певач. Трансформација писца је виђена, бар сам је ја уочио. Данас се „форсирају писци” чији рад издавачка кућа може да наплати, али ту је грешка, да би читалачка публика могла схватити аутора мора им бити понуђено то дело. Ми не можемо доћи до великих тиража, не зато што наша дела нису квалитетна, већ зато што не желе да их штампају. Зато трансформација писаца и траје, јер се прилагођавају књижевној тенденцији, писања бестселера и сл.
Ко су били лично Ваши књижевни узори, те како су утицали на Ваш интелектуални и креативни развој?
Ја сам у детињству веома волео да читам песме нашег песника Јове Јовановића Змаја, то је био мој први песнички узор, касније било их је много. Даринка Јеврић, књижевница са КиМ је на мене оставила велики утисак, наравно ту је неприкосновени Иво Андрић, чија су дела на мене остављала један снажан утисак кад год сам их читао. Волим романтизам и песнике романтизма, па је и то део мојих узора - песници романтизма.
Видео: YouTube / Oluja promena
Оно што је посебно значајно нагласити када је Ваш рад у питању јесте да сте после скоро две деценије поново покренули чувени дечији часопис „Змај” који је сад добио потпуно ново рухо. Колика је то заправо одговорност, ако се узму у обзир велика имена српске књижевности која су га покренула и издавала и како ће часопис сада бити бити конципиран?
„Змај” је, лично мислим, за сада, рад врхунац моје каријере - не бих био лажно скроман. Веома је важно да тај часопис остане самосталан, као што је и био од 1954. године, а на нама је да ми не погазимо рад наших претходника. Одговорност је велика, али у почетку смо знали шта значи покретање и враћање живота том часопису - књижевном листу. Баш из разлога што је часопис за децу, нама је теже, ми их морамо усмерити, показати им пут ка сигурном детињству, а са друге стране усмерити их да корачају ка својим жељма. Велика имена су писала за „Змај”: Мира Алечковић, Арсен Диклић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, њихов рад и рад свих сарадника „Змај” мора сачувати у изворном формату каква и јете. Не смемо на било који начин понизити њихов рад - нити ћемо!
Да ли сте у детињству имали омиљене дечије писце и омиљене књижевне јунаке? У којој мери ће Удружење радити на пројектима који промовишу дечију књижевност или књижевност за децу. Да ли можда планирате да покренете књижевну награду која ће носити назив по неком знаменитом српском дечијем писцу?
Журим са одговорима, као да знам шта ћете ме питати, постоји међу нама нека књижевна синергија, то ми је веома драго! Када сам први пут прочитао роман „Орлови рано лете”, Бранка Ћопића, некако сам разумео писца који се враћа на ниво детета како би нама читаоцима приказао једно одрастање и стасавање млађих ликова. Писање за децу је доста незахвалан посао, може се схватити двосмислено, што читаоца може одбити, зато сматрам да није лако бити дечији песник. Волим песме нашег драгог песника Ршума који је из мојих крајева, ми Златиборци смо чудесни, има ту много песника као што је и Михаило Ђуповић, песнички смо народ како су некада говорили...
Коју поруку бисте послали младим ствараоцима, посебно онима који намеравају да се тек отисну у свет књижевности и књижевног стваралаштва?
Да никако себе не деморалишу ако испочетка не успеју, успех долази полако, али увек буде видљив. Нека раде на себи, тако ће паралелно радити на свом стваралаштву. Ту нека се воде оном народном: „Што вас не убије то вас ојача!” Тако ће бити и са Вашим делима.
Хвала Вам на овом разговору. Позивамо читаоце да прате рад Удружења младих књижевника Србије и да, наравно, читају часопис „Змај”.
* Званични сајт УМКС http://www.umks.rs/