Поштована Елена, хвала Вам што сте издвојили време да говорите за Културне новине.
Књига „Град и идентитет: филмске репрезентације“ резултат је истраживања за Вашу докторску дисертацију на тему „Град као одредница идентитета европског филма после 1970. године – примери из Југоисточне Европе“ коју сте одбранили на Свеучилишту у Загребу пре неколико година. Тема којом се бавите је веома интересантна, али у исто време и веома комплексна, обухвата много слојева и аспеката. Шта је био Ваш највећи изазов у писању и адаптацији књиге која је проистекла из докторског истраживања?
Највећи изазов је, наравно, био прво, одабир филмова и, још тежи део, доступност филмова са простора бивше Југославије, материјала, критичких и теоријских осврта, фотографија, посебно када се ради на оваквој теми. Готово да и не постоје студије на неким од нама блиских језика које се баве урбаним и урбаним идентитетом у филму ових простора, архитектуром и архитекстуром градова у филмској уметности (могу набројати укупно пет на хрватском и на српском језику).
За издавање, односно штампање књиге, подршку сте добили од Министарства културе Републике Македоније због чињенице да је тема књиге веома значајна и недовољно обрађена на овим просторима, а такође представља комбинацију богатог теоријског наратива и темељног методолошког приступа који се дотичу важног компаративног аспекта града, филма и идентитета. Шта Ви лично видите као допринос ове књиге друштву и култури?
Да се надовежем на претходни одговор. Објављивање књиге произилази из недостатка теоријске литературе о филму на македонском језику, посебно употребе филма као алата за анализу. Уз помоћ трансдисциплинарног приступа покушала сам да прикажем како филмска географија третира градове као креаторе значења и дефиниције идентитета грађана, односно начине на које урбани простор оцртава специфична историјска и културна значења и њихова активна улога у дискурсима идентитета након 2000. године. Сматрам да сам пружила темељан приказ материје од озбиљног филмолошког и културолошког значаја, а истовремено и књижевни текст прихватљив ширем кругу читалаца у оквиру ових тема, али и изван њега. Недостатак истраживања у овим областима и на ову тему на овим просторима такође даје већу тежину ономе што је истражено и написано и свакако има свој значајан допринос друштву и култури.
У књизи, интердисциплинарна анализа филмског града обухвата и обедињује урбанистичке и социолошке студије, историју уметности, као и архитектуру и антропологију, а у контексту филмологије. Примењујући тако свеобухватну анализу, које концепте и елементе сте конкретно хтели да представите?
Циљ је био да се подстакне историјско разумевање кинематографских интерпретација града и идентитета урбаних средина, посебно у кинематографији простора бивше Југославије. Хтела сам да представим како кроз наше пејзаже препричавамо свој идентитет и дефинишемо свој домет у глобалној филмској заједници. Кроз анализу европске кинематографије, хтела сам упозорити на промене у градским просторима и промене међу становницима, са акцентом на кинематографију бивше Југославије, и у том контексту да упозорим на то како су урбана кинематографија и друштвена, политичка и историјска дешавања утицали на промену архитектуре, а самим тим и на промену идентитета становника ових градова.
Књига обухвата четири поглавља. Први део је теоријски, док је други филмолошка анализа одабраних филмова из европске и (пост)југословенске кинематографије. У овом делу акценат је на постјугословенској кинематографији из Македоније, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине и анализа обухвата промене које су утицале на урбани простор и градски пејзаж, а тиме и на идентитет Скопља, Београда, Загреба и Сарајева. Које аспекте бисте могли да истакнете као кључне из анализе?
Пре свега, акценат је на постсоцијалистичкој промени архитектуре у свим главним градовима широм бивше државе и на метрополитском идентитету ових градова и њиховом слојевитом урбаном пејзажу. Већина филмске литературе о балканском и постјугословенском филму кинематографију третира кроз сукобе, затим идентитет Балкана наспрам европског, који је уследио након распада СФРЈ, па се град на филму анализира из перспективе рата и транзиције, као и из перспективе мултикултуралности и мултиетничности и идентитета Балкана у целини. Већина постјугословенских филмова бави се темама миграција, социо-културних промена у окружењу и етничке поделе у већим срединама – углавном кроз постколонијалну анализу. Начин на који је живот под светлом метрополе ухваћен између крајности одређује поларизацију између филмских имагинација неосоцијализма и космополитског урбанизма балканских метропола. Године 1991. мапирани су националне кинематографије и свака држава је поново исчитала свој део југословенске традиције, нови национални наративи су исписани у филмској уметности и тако су урбани простори приказани на платну. Неке од доминантних филмских тенденција у свим земљама су филмови самобалканизације настали деведесетих и тенденција с почетком новог века – „филмови нормализације“.
Какви су Вам планови за промоцију књиге? И да ли бисте даље размислили о превођењу књиге на неки други језик земаља бивше Југославије или можда и на енглеском?
Књига ће имати промоцију у Скопљу 6. априла, а у плану је и промоција у Загребу у Македонском културно-информативном центру. Иако је када сам докторирала постојало интересовање за издавање у Хрватској, ситуација са пандемијом је учинила своје, а ја се нисам тада довољно ангажовала због других радних обавеза. Али волела бих да бар нека прилагођена и ажурирана верзија изађе на енглеском.
На крају бих Вас питала чему сте посвећени овом периоду, односно о којим темама истражујете и пишете?
Већ дуже време размишљам о креирању веб-сајта (за шта је, наравно, потребна финансијска подршка државних институција или Града Скопља) за мапирање филмских локација у Скопљу свих снимљених играних филмова од педесетих година до данас. То није нова идеја, радило би се по примеру Британског филмског института који, наравно, има огроман материјал свих жанрова и врста британског филма, па би за македонску верзију било много једноставније и јефтиније. У почетку би било покривено само Скопље, а касније би се додавале локације из целе Македоније. План ми је да проширим истраживање кратких и документарних филмова и новијих играних филмова из Македоније и можда мању књигу о филмском читању градова.
Хвала Вам на овом разговору. Позивамо читаоце да дођу или испрате промоцију Ваше нове књиге и да Вас запрате на друштвеним мрежама како би могли да прате Ваш рад.
ИНТЕРВЈУ ВОДИЛА:
Теа Конеска-Василевска
* Елену Копртлу можете запратити и на друштвеним мрежама:
Komentarze