Кратки путопис српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић (1862-1945) „Писма из Мисира” објављен на арапском језику у издању либанске издавачке куће Dar Al-Nokhba, а у сарадњи са едицијом Књижевност Пута Свиле (Silk Road Literature). Путопис се објављује поводом јубилеја - 95 година од боравка српске књижевнице у Египту
У издању либанске издавачке куће Dar Al-Nokhba (на чијем челу се налази истраживачица арапског језика и књижевности Ghatid Skeikh Mohammed), а у сарадњи са едицијом Књижевност Пута Свиле (Silk Road Literature) објављен је путопис српске књижевнице Јелене Ј. Димитријевић у преводу на арапски језик. Књига је конципирана као тројезично издање, те је уз превод на арапски, објављен и путопис на српском и енглеском језику. Преводилац путописа (наслов на арап. Resalatan min Misr) на арапски , уједно и уредник овог издања је еминентни египатски књижевник, књижевни преводилац, новинар и уредник Ашраф Абул-Јазид (Ashraf Aboul-Yazid). Ово тројезично издање објављује се поводом јубилеја - 95 година од боравка српске књижевнице у Египту. Наиме, Седмо писмо којим започиње књига „Писма из Мисира”, написано је у Каиру, 30. новембра 1926. године.
Треба напоменути да је реиздање овог путописа у Србији објављено 2019. године, у издању Удружења за промоцију културне разноликости Алиа Мунди, и то поводом јубилеја - 90 година од првог издања.
„Писма из Мисира“ иначе чине два писма, седмо и дванаесто писмо, која су заправо представљала увод у много обимнији и озбиљнији путописни подухват који ће кулминирати 1940. године објављивањем путописа „Седам мора и три океана. Путем око света“, што је свакако најзначајнији путопис Јелене Ј. Димитријевић. Треба напоменути да су одломци из ове публикације из 1929. године објављени у два наврата након смрти ауторке, и то у књижевним часописима „Багдала“ (год. 54, бр. 491, Крушевац, 2012, стр. 10-15) и „Енхедуана“ (год. 1, бр. 2, Београд, 2019, стр. 65-79).
Овај кратки путопис који је Јелена Ј. Димитријевић објавила 1929. године у Београду, настао је три године након што је српска књижевница путовала у Египат. Она је 6. маја 1929. године на позив Народног Университета у Београду одржала предавање на тему свог боравка у „Мисиру”, што је заправо само потврда да је овај путопис, баш као и путопис „Писма из Индије” (који је објављен само годину дана раније), послужио као едукативни материјал, и препорука за читање, како студентима, тако и професорима тадашњег универзитета у Београду.
Јелена Ј. Димитријевић је у Египту боравила 1926. године, да би неколико година касније, у форми писама, сажела све своје утиске о „земљи фараона”, презентовала их у оквиру свог предавања, а потом их и публиковала. Иако се ради о публикацији невеликог обима, ипак, захваљујући Јелениној интелектуалној радозналости, путничком авантуризму и књижевној умешности, „Писма из Мисира” доносе низ занимљивости о обичајима и култури Египта које и данас могу да се читају са несмањеном пажњом. Оно што посебно вреди нагласити јесте да је ово једно од ретких дела Јелене Ј. Димитријевић у коме она у свој фокус не ставља жену, већ је суочена са особитом лепотом и колоритом Мисира и старог, а увек младог Нила, забележила своје „сусрете” са вишемиленијумском традицијом Египта.
Књига се може читати на ОВОМ линку
Аутор текста: Ана Стјеља