Захваљујући форензичког технологији и тиму стручњака, дигитално је реконструисано лице чувене „швајцарске” мумије која се чува у Сент Галену у Швајцарској.
Египатска мумија Шеп-ен-Исис (позната и као Schepenese), која се од 1820. налази у библиотеци опатије Сао Гало (São Galo Abbey Library ), у Сент Галену, у Швајцарској, доживела је реконструкцију лица. Научници из истраживачког центра ФАПАБ (FAPAB Research Center) на Сицилији добили су налог од стране библиотеке да дигитално реконструишу њено лице. Након неколико месеци проведених на пројекту, успешно су јој реконструисали лице користећи форензичку технологију. Резултати њиховог рада објављени су у облику монографије под насловом The Forensic Facial Reconstruction of Shep-en-Isis.
Саркофаг Шеп-ен-Исис пронађен је у јужном делу посмртног храма фараона Хатшепсут у басену долине Деир ел-Бахари, на западној обали реке Нил. Посмртне храмове су градили фараони током свог живота за њихово обожавање након њихове смрти. Шеп-ен-Исис је пронађена у својој породичној гробници која се налази у склопу храма, заједно са својим оцем по имену Pa-es-tjenfi, чија се мумија чува у Берлину. Мумија Шеп-ен-Исис је у међувремену стигла у Сент Гален 1820. године.
Шеп-ен-Исис је била једна од првих египатских мумија које је Швајцарска набавила и представљена је јавности убрзо по доласку. Ова добро очувана сада швајцарска мумија у свом укусном комплету саркофага убрзо је постала главна атракција, у ствари брзо постижући статус најпопуларније мумије у Швајцарској.
Истраживање балзамованог тела током два века након што је Шеп-ен-Исис напустила своју гробницу открило је да је живела у 7. веку пре нове ере током периода 26. династије (између 624. и 525. пре Христа), последњег периода славе древног Египта.
„На основу анатомске старости Шеп-ен-Исис и стила унутрашњости њеног саркофага, може да се претпостави да је рођена око 650. пре нове ере и умрла између 620. и 610. пре нове ере“, рекао је египтолог Мајкл Хабихт (Michael Habicht) за часопис Aventuras na História.
Натписи на њеним саркофазима откривали су да је припадала богатој породици више класе и да заправо потиче из дугог низа свештеника Амона у Теби. Из њеног породичног порекла, вероватно је да је имала степен формалног образовања. Међутим, дугогодишња истраживања нису успела да открију идентитет и професију њеног мужа, као ни да ли је имала деце.
Бразилски стручњак Сисеро Мораеш (Cícero Moraes) , који је 3Д дизајнер и добро познато име у овој области због својих реконструкција лица историјских личности попут Марије Магдалене и Исуса Христа, био је укључен у пројекат. Урадио је форензичку реконструкцију лобање по манчестерској методи, која је, према тиму, најбоља од доступних форензичких метода. Моделирани су мишићи лица, масни јастучићи, а кожа је додата према претходно утврђеној дебљини меког ткива на дефинисаним анатомским тачкама. Међутим, тим је морао да нагађа када је у питању боја коже и очију. На пример, швајцарска мумија је добила смеђе очи и благо маслинасту боју у складу са њеним египатским пореклом.
Према речима египтолога Мајкл Хабихт ова метода није сасвим поуздана с обзиром на то да египатска цивилизација има широк генетски фонд. Како год било, реконструкција лица је велики корак напред у стављању меса на кости древних египатских мумија које су дуго биле један од најфасцинантнијих остатака прошлости.
Извор и фото: Europeane Heritage Tribune / Sahir Pandey / аncientоrigins.net
Видео: YouTube