Održano književno veče posvećeno knjizi „Dobre duše Sudana” Viktora Lazića u izdanju IK Laguna

Književno veče posvećeno knjizi „Dobre duše Sudana” Viktora Lazića proteklo je sećanjima na pustinju, piramide i derviše. Na bini su, uz autora i urednicu Dubravku Dragović Šehović, delo predstavilo i petoro junaka Lazićeve knjige. To su Sudanci koji se osećaju kao Srbi zbog svojih srpskih korena, ali i naši ljudi koji su radili ili živeli u Sudanu.

Profesor dr Darko Tanasković uporedio je Lazićev književni talenat i značaj novog putopisa sa Rastkom Petrovićem i Zukom Džumhurom, istaknuvši da vrednosti koje stvaraju savremenici treba ceniti i kad se pojave, a ne samo posle dugog proteka vremena.

Urednica izdanja Dubravka Dragović Šehović istakla je da je u pitanju neuobičajeni putopis pun emocija koji, uz obilje javnosti nepoznatih istorijskih podataka, pruža uvid u dušu Sudana i naroda koji tamo živi.

Uz sudanske zvuke koje je na gitari izvodila Milica Milović, ali i srpske pesme koje su u Kartumu svojevremeno puštali Sudanci, skup je nastavljen čitanjem odlomaka iz knjige i govorom Ahmeda Moneima Abdela Moutija, počasnog konzula Srbije u Sudanu. Ahmedu je kuća uništena u nedavnim ratnim događanjima, a Ahmed i njegova porodica su bili domaćini stotinama Srba koji su prethodnih decenija dolazili u Sudan.

„Prešao sam osam hiljada kilometara od krajnjeg severa do krajnjeg juga Sudana i zavoleo sudansku pustinju i te ponosne, hrabre i čestite ljude koji su me naučili šta znači gostoprimstvo. Četiri i po hiljade godina burne prošlosti o kojima svet malo zna približili su mi dobrodušni Sudanci, koji u mojoj duši i danas svetle kao zvezde nad širokom beskrajnom pustinjom.

Sudan je tokom srednjeg veka bio jedna od najvećih pravoslavnih država sveta. Danas postoji zajednica Sudanaca toliko vezanih za Srbiju da se sa pravom nazivaju srpski Sudanci.

Ova knjiga je nastala u dahu, na početku novog građanskog rata koji je raselio većinu Sudanaca, kao zahvalnost ljudima koje sam tamo sreo i koje smatram najboljim ljudima na planeti, ali i kao odraz divljenja kulturnom blagu kojem nema premca” – reči su Viktora Lazića koji je istakao da je Sudan u toku najveće humanitarne krize na svetu posle Drugog svetskog rata, sa 20 miliona raseljenih lica u pustinji i sa tri miliona neuhranjene dece, dok su sve škole i većina bolnica zatvoreni već dve godine.

Knjiga Viktora Lazića je u prodaji u knjižarama Delfi i Lagune.