Поводом годишњице рођења Владислава Петковића Диса (1880 – 1917) у библиотеци која носи његово име у Чачку приказана је ексклузивна изложба „Стара и ретка српска књига од 17. до 19. века” из фонда Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. Изложба ће трајати до 10. априла, а од данас, 18. марта, организована су посебна вођења за школске групе.
Интересовање за изложбу је велико, с обзиром на то да на њој посетиоци први пут могу да виде више од педесет српских књига које се налазе у Адлигатовом Музеју књиге и путовања и Дому легата, а које су објављене пре званичног усвајања Вукове реформе 1867. године. Поједина издања која су представљена на изложби стара су скоро 300 година. Поједине изложене књиге, као што је прво издање српског Грађанског законика из 1844. године, не могу се видити ни у најзчанајнијим српским ни светским библиотекама.
На изложби су прва српска енциклопедија из 1818, прва цензурисана књига у Срба из 1815, први српски студентски часопис и ретки уџбеници из 19. века, као и десетак наслова, углавном црквених књига, штампаних пре 1800. године.
„Тада су књиге биле вредне као некретнине, па се у породичним тестаментима моје породице са једнаком пажњом пописују некретнине и књиге. У трајању ових књига скрива се историја трајања и духа нашег народа. Поједине примерке су моји преци носили преко Албаније ушивене у гуњ, неке су закопавали испод винограда да их не отму комунусти, а то је само део веома бурне историје тих књига и нашег народа”, каже Виктор Лазић, председник Адлигата и наследник девет генерација књигољубаца, најтрајније српске породичне библиотеке која је данас претворена у институцију – Удружење Адлигат.
Један део изложбе посвећен је Миловану Видаковићу, првом српском романописцу, а засебан део посвећен је и првим делима Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.
Нарочито се истиче прво издање славног Вуковог превода Новог завјета из 1847. године – ове године се навршава 175 година од када га је Вук објавио у Јерменском манастиру у Бечу. На једној књизи налази се и посвета Вука Караџића, док су нарочито занимљиве и сабране молитве Катарине Велике, преведене и штампане на старом српском језику још за време њеног живота.
„Чачанска библиотека је веома захвална Адлигату за овако изванредну изложбу. Изложене књиге које нам је позајмио Адлигат презуете су из библиотека породице Лазић, Милорада Панића Сурепа, старе београдске породице Леко и слависте Богдана Терзића. Аутори изложбе су библиотекари Биљана Раичић и Мирко Драмац”, каже Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку.
„Када ме питају колико дуго живим и дишем са књигом, колико дуго се бавим овим послом, одговарам – само 250 година, толико моји преци сакупљају књиге и помажу културу. Сада је породична традиција постала и удружено задужбинарство. Сетимо се традиције и културе која је део свакога од нас, то су вредности због којих смо ми и део Византије, и део Европе, и део Америке, и део светга. Наше највеће богатство је у књигама. Чини ми се да би чак и Свети Сава данас завапио речима Доситеја: 'Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци!'”, рекао је, између осталог, Виктор Лазић, председник Адлигата, током говора одржаног на свечаној академији на отварању изложбе у Чачку на годишњицу рођења Владислава Петковића Диса и уједно дана чачанске библиотеке.