Муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић и в.д. директор Поште Србије Зоран Ђорђевић, представили су у просторијама Исламске заједнице у Београду емисију пригодних поштанских марака којом је обележен велики јубилеј – 500 година Бајракли џамије.
Бајракли џамија на поштанским маркама
Муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић и в.д. директор Поште Србије Зоран Ђорђевић, представили су у просторијама Исламске заједнице у Београду емисију пригодних поштанских марака којом је обележен велики јубилеј – 500 година Бајракли џамије.
„Београд је град који има историју којој би могли позавидети и много већи градови. Раскршће је и место сударања и сусрета и град који је успео да сачува Бајракли џамију пуних 500 година. Велику захвалност дугујемо Пошти Србије, запосленима и драгом пријатељу, директору Зорану Ђорђевићу, који је препознао значај овог издања. Захвални смо што смо имали прилику да сарађујемо на овом племенитом пројекту”, изјавио је Јусуфспахић, који је изразио задовољство поводом издања ове марке, будући да је ово први пут у историји Београда да је објављена поштанска марка са мотивима џамије.
„Србија је данас другачије, зрело друштво без предрасуда и заједница свих нација и вероисповести у коју су сви добродошли и то је порука коју овом марком шаљемо у свет. Као значајна државна институција, желимо да наставимо да унапређујемо наше односе, због чега ћемо и у будућности наставити сарадњу са Исламском заједницом”, изјавио је Ђорђевић.
Због старине, реткости, очуваности изворне намене, као и репрезентативности верске архитектуре и исламске културе, Бајракли џамија, која је саграђена око 1522. године, стављена је под заштиту државе као споменик културе, а 1979. проглашена је за културно добро од великог значаја. Емисија под називом „Уметност: Архитектура - Бајракли џамија у Београду” садржи пригодну поштанску марку у табаку од по 8 марака са вињетом у средини, коверат првог дана и пригодан жиг.
Стручна сарадња у реализацији издања: Исламска верска заједница у Београду.
За Уметничку реализацију издања заслужан је Мирослав Николић.
Бајракли џамија, главни исламски културни центар у Београду, једнопросторна је грађевина са куполом и минаретом, саграђена око 1522. Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по задужбинару, трговцу чохом, Хаџи-Алији. Након обнове 1741. године неко време звала се Хусеин-бегова, а крајем 18. векa названа је Бајракли-џамија, по барјаку који се на њој истицао као знак за једновремени почетак молитве у свим џамијама.
Архитектура џамије припада типу једнопросторне кубичне грађевине квадратне основе, са осмостраном куполом коју носе источњачки поткуполни лукови и нише – тромпе, са скромном декорацијом конзола и минаретом.
Грађена је од камена, са масивним зидовима са мало отвора. Са спољне северозападне стране постављено је минаре, уска кула купастог крова, са кружном терасом при врху. Наспрам улаза, у унутрашњости џамије налази се најсветији простор – михраб, плитка ниша са раскошним украсом свода, постављена у правцу светог града Меке ка југоистоку. Десно од михраба налази се мимбар, уздигнута дрвена проповедаоница, а над улазом је дрвена галерија – махфил.
Унутрашња декорација џамије је скромна, са ретким стилизованим флоралним и геометризованим мотивима и калиграфским натписима стихова из Курана по зидовима.
Због старине, реткости, очуваности изворне намене, као и репрезентативности верске архитектуре и исламске културе, џамија је 1946. стављена под заштиту државе као споменик културе, а 1979. проглашена за културно добро од великог значаја.
Извор: Е-филателија / Пошта Србије
Фото: Пошта Србије