У 2022. године обележава се стогодишњица рођења истакнутог југословенског новинара и дипломате Здравка Печара, оснивача Музеја афричке уметности, музеја који је управо и настао из вредне уметничке колекције предмета Здравка Печара и његове супруге Веде Загорац.
Веда Загорац (фото: Википедија)
Здравко Печар је био изузетна личност југословенске културе, а његов животни пут био је и више него узбудљив. Велики део свог живота провео је у Африци, што као новинар, што као дипломата, у аманет нам оставивши вредну колекцију уметничких предмета те личну фото-архиву које је завештао данашњем Музеју афричке уметности.
Рођен је у Чаковецу 1922. године. Почетком Другог светског рата приступа НОБ-у. Већ у том периоду почиње да се бави новинарством. Каријеру започиње у партизанском листу „Напријед”. Током рата бави се углавном извештавањем из Славоније. Чак је на страни партизана учествовао и у бици за Лудбрег, при чему се нашао међу малобројним преживелим. Године 1943. бива рањен код Воћина, у Славонији.
Одмах након рата постаје уредник Политике. Дипломирао је историју на Филозофском факултету (1951). Као већ истакнути новинар, био је дописник најзначајнијих дневних листова и новинских агенција, попут Танјуга, Борбе и Политике. Фокус његовог новинарског рада било је извештавање из Африке и Блиског истока.
Докторирао је историју 1964. године и радио у Институту за изучавање међународног радничког покрета. Био је полиглота, истакнути новинар и фото-репортер, али и цењени дипломата. Тако је 1967. постављен за амбасадора Југославије у Малију, а 1973. у Гани и околним земљама.
Занимљиво је да је Печар био први директор Радио Југославије, и са тог места је 1984. године отишао у пензију.
Фото: Википедија / МАУ
Његов боравак у Северној Африци, посебно Египту и Алжиру, за резултат је имао неколико значајних монографија на којима је радио заједно са својом супругом Ведом Загорац. Књига „Републикански Египат” (1955) уједно је била и прва монографија која се бави Египтом у Југославији. Неколико година касније Печар је ову монографију допунио након чега је настала и капитална монографија „Египат. Земља - народ - револуција”. Захваљујући својој позицији, како политичкој, тако и професионалној, Печар је био сведок значајних догађаја на Блиском истоку и Африци. Тако је имао ту част да као први страни новинар интервјуише египатског генерала Нагиба те председника Насера. Имао је то ексклузивно право да прати Тита током његове посете Египту 1955. године. Тада је настала његова значајна фото-архива, која се данас чува у Музеју афричке уметности.
Зграда Музеја афричке уметности (фото: Википедија)
Оснивање овог музеја био је заправо пројекат Здравка Печара и Веде Загорац која је можда и највише заслужна за стварање једне уметничке институције која ће похранити јединствену уметничку колекцију, односно репрезентативну збирку предмета како би на једном месту били представљени у целини.
Здравко Печар је 1988. године, неколико година пре смрти, изабран за почасног члана Удружења југословенских африканиста, а Музеју афричке уметности је оставио и своју архиву која представља вредно културно наслеђе, како Београда, тако и Србије.
Здравко Печар (фото: Википедија)
Новинар и амбасадор Здравко Печар умро је 1993. године у Ровињу. Био је носилац бројних југословенских и афричких одликовања. Након развода од Веде Загорац, оженио се Јасмином Печар са којом је добио ћерку. Својим дугогодишњим преданим радом, што као новинар, што као дипломата, Печар је оставио дубок траг у културној историји Југославије.
ТЕКСТ: Др Ана Стјеља