Проф. др Јасна Јованов кустос је изложбе под називом „Из женског угла”, која има за циљ да представи знамените жене које су оставиле траг у сфери уметности и културе. Неке од њих су веома истакнуте и већ познате јавности, док су неке готово непознате, чиме ова изложба настоји да скрене пажњу и на оне жене српске и југословенске културе које су заборављене и чији је рад остао у сенци. Изложба чију реализацију су помогли Удружење Чешка беседа (Нови Сад) и Карловачка уметничка радионица (Сремски Карловци) трајаће од 21. маја до 19. јуна 2022.
Жене које су изашле из сенке: Милица и Анка Нинковић
Сестре Нинковић, Милица Тодоровић (Нови Сад, 1854 – Крагујевац, 1881) и Анка Анђелковић (Нови Сад, 1855 – Београд, 1923), због јавног прокламовања социјалистичких идеја, биле су принуђене да бирају: удаја и одустајање од политичког рада или протеривање из Краљевине Србије. Одабрале су удају, али нису одустале од политичког ангажмана.
Ренесансна жена и велика сликарка – Надежда Петровић (Чачак, 1873 – Ваљево, 1915)
Желела је да буде сликар, а била је много више од тога: ликовни педагог, организаторка културних догађаја, ауторка ликовних критика и драмске литературе, бавила се фотографијом, сакупљањем етнографских предмета, била друштвено ангажована. Свој патриотизам исказивала је као ратни фотограф и сликар, као болничарка у Балканским ратовима и Великом рату.
За хероизам је довољно бити Војвођанка – Даница Јовановић (Бешка, 1886 – Петроварадин, 1914)
Успела је да оствари своју „нечастиву жељу”: да студира сликарство, дипломира на Женској сликарској академији у Минхену и постане прва академска сликарка из Бешке. Њено експресивно сликарство кореспондира са наглашеним еманципаторско-патриотским осећањима која су је одвела у прерану и насилну смрт на самом почетку Великог рата.
Где се осмех састаје са сузом – Милка Марковић (Панчево, 1869 – Нови Сад, 1930)
Одрасла у великој глумачкој породици на различите начине се остварила у позоришном свету: интерпретирала је велике глумачке и оперске улоге, преводила савремене драмске ауторе, режирала запажене комаде. Прогласили су је за „нашу” Елеонору Дузе, али је и брзо препустили забораву, самоћи и сиромаштву.
Примадона са два ордена – Султана Цијук Савић (Вршац, 1871 – Београд, 1935)
Студије на бечком Конзерваторијуму омогућила јој је Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња. Изузетних гласовних могућности, Султана Цијук је као оперска звезда наступала широм Европе, ништа мање значајну каријеру постигла наступима у новосадском и београдским позориштима.
Све нас је омађијала Коштана с ловоровим венцем – Драга Спасић ( Ваљево, 1876 – Београд, 1938)
Ниједна улога није прославила Драгу Спасић у толикој мери као улога Коштане удрами Боре Станковића. Указујући јој посебну част сам писац јој је уручио ловоров венац. У дугој каријери тумачила је најзначајније хероине драмске и оперске сцене, а пред крај живота отиснула се у Америку да посебним програмом народних песама забавља српске исељенике.
Поглед кроз објектив и креативна породица – Мара Богдановић Росандић (Рума, 1883 ̶ Београд, 1954)
У време када фотографисање постаје омиљена женска забава и разбибрига, за Мару Богдановић постаје професионално опредељење. Као прва српска школована фотографкиња, била је власница фото-атељеа у два велика града: у Загребу и у Београду. И када је престала професионално да се бави фотографијом, шјора Маре, како су је звали, у званичним документима и даље је с поносом истицала своје звање.
Средња Европа у Бачком Петровцу – Зузана Медвеђова (Бачки Петровац, 1897– Пезник, 1985)
У првим сликама приказивала је фрагменте из словачког живота. Након што је завршила прашку Ликовну академију, професионално се посветила сликарству, стављајући позив испред приватног живота. За Бачки Петровац представља харизматичну личност која је спојила традицију и савременост и учинила да ово место постане мали уметнички центар.
Антика и повезаност с универзумом – Аница Савић Ребац (Нови Сад, 1892 – Београд, 1953)
С тринаест година је преводила Бајрона, с четрнаест објављивала песме у Бранковом колу, у Бечу је зашочела студије класичне филологије, а дипломирала у Београду непосредно после Великог рата. Одлично познавање филозофије и античке књижевности и многе објављене студије о овим темама, као и о Његошу, тек су јој 1946. године отворили врата Филозофског факултета у Београду, где постаје редовни професор.
Nomen est omen – камиле пред Камилиним објективом: Камила Ила Кофлер (Беч, 1911– Њу Делхи 1955)
Завршила је вајање као полазница прве генерације класе Петра Палавичинија у уметничкој школи у Београду. Већ тада је заволела фотографију, којом је почела професионално да се бави у Паризу, а наставила у Сједињеним Америчкуим Државама. Животиње је фотографисала с истом пажњом као и људе, приказујући их у посебним ситуацијама и наглашавајући емоције и карактер.
Чехиња која се посветила очувању српске културне баштине – Зденка Живковић (Страхи в Блáхова, 1921 – Београд, 2011)
Читав живот је посветила заштити и очувању фреско сликарства у Србији: спрецијалозовала се за копирање фресака и била учесник велике акције копирања средње-вековних фресака за изложбу у Паризу 1951. године. Сачувала је од заборава многа ремек-дела зидног сликарства од средњег века па до последњих година српског барока.
Прва дама југословенске графике – Анкица Опрешник (Витез, 1919 – Нови Сад, 2005)
Графике Анкице Опрешник биле су запажене од најранијих дана њене каријере. Наступила је у југословенској селекцији Венецијанског бијенала 1954. године, једанјеод оснивача Галерије Графичког колектива, лауреат је многих награда на великим графичким изложбама, али је најзначајнија компонента њеног графичког рада лична исповест коју развија у многобројним циклусима.
Јасна Јованов, ванредни професор на предмету Историја уметности и управница и кустос-саветник у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду, своја истраживачка интересовања усмерила је на феномене, теорију и појаве у историји визуелних уметности, с посебним акцентом на мултидисциплинарност и преломне тренутке у појединим периодима: сучељавање српске визуелне традиције и савремене европске уметности од XVIII века надаље, различити облици модернизма (симболизам), као и авангардне уметничке праксе (дадаизам, зенитизам). Објавила је већи број књига и студија о Даници Јовановић, Стевану Алексићу, Надежди Петровић, Милану Коњовићу, Константину Бранкусију, српској ликовној критици и реализовала изложбе у Галерији Матице српске, Спомен-збирци Павла Бељанског, а такође се залаже за представљање српске уметности у изван Србије. Бави се ликовном критиком, сценаристичким и кустоским пословима. Тренутно је кустос пројекта „Из женског угла” у оквиру манифестације „Нови Сад – европска престоница културе 2021”.